Sećam se, jednog prohladnog jutra u našoj staroj kući na Dedinju, probudio me je zabrinuti glas komšije Petrovića. Bio je uznemiren do srži, mučen ponavljajućim snom u kojem je gubio ključeve od svoje porodične kuće – one iste kuće koju je gradio ciglu po ciglu, onim istim rukama koje su se znojile pod beogradskim suncem. 🧘🧘🧘…
Kada se u mraku noći, dok um tone u san, pred nama ukaže zmija, retko ko ostaje ravnodušan. To nije tek prolazna slika, već dubok, snažan simbol koji se probija iz najstarijih slojeva naše podsvesti, noseći sa sobom ehoe milenijuma i arhetipskih poruka. Kao neko ko je proveo decenije pokušavajući da dešifruje te neuhvatljive signale, 🧘🧘🧘…
Jutarnja magla se još uvek nije sasvim podigla sa obližnje Fruške gore, a ja sam već bio budan, sa onim hladnim znojem na čelu koji ostaje nakon sna što vas prodrma do srži. Sanjati smrt prijatelja – to je udarac koji vas, čak i u budnom stanju, drži u nekom čudnom, uznemirujućem limbu. Decenije rada 🧘🧘🧘…
Sećam se, pre mnogo godina, klijentkinja mi je došla sa suzama u očima, preplašena ponavljajućim snom o ptici koja joj je neprestano izmicala iz ruku. Osećaj frustracije i beznadežnosti koji je opisivala bio je gotovo taktilno prisutan, kao miris paljevine posle lošeg električnog spoja. U našem poslu, kao i u životu, često mislimo da su 🧘🧘🧘…
Sećam se, kao da je juče bilo, tog užasnog osećaja. Srce mi lupa kao ludo, dlanovi se znoje, a hladan znoj mi curi niz leđa. Nalazim se u školskoj klupi, pred praznim listom papira, a oko mene svi već pišu. Pogledam test – ne razumem ni jedno jedino pitanje. U snu, naravno. Ali to buđenje, 🧘🧘🧘…
Sećate li se onog osećaja? Onog hladnog trnca koji vas prođe kroz kičmu kada se probudite iz sna, a slika crne mačke vam i dalje lebdi pred očima? Verujte mi, i ja sam bio tamo. Godinama sam, kao i mnogi, te snove tumačio kroz prizmu narodnih verovanja – kao loš znak, najavu nevolje, ili nešto 🧘🧘🧘…
Sanjati padanje, taj univerzalni arhetipski san, nešto je što je verovatno svako od nas iskusio barem jednom u životu. Onaj nagli trzaj, osećaj gubitka oslonca, vrtoglavica koja nas probudi u hladnom znoju – to nije samo običan san. To je poruka. Kao neko ko je proveo više od petnaest godina na terenu, rešavajući konkretne probleme, 🧘🧘🧘…
Kad se budite iz sna u kojem ste trudni, često vas preplavi onaj neobičan osećaj — mešavina zbunjenosti, iščekivanja, a ponekad i tihe panike. Nije retkost da mi klijenti godinama pričaju o ovim snovima, tražeći jasan putokaz kroz magloviti pejzaž podsvesti. Kroz petnaest godina rada, razotkrivajući složene mentalne mape, naučio sam da san o trudnoći 🧘🧘🧘…
Sećam se, kao da je juče beše, one noći kada mi je deda došao u san. Ne sa rečima, već sa zvukom. Dubokim, drhtavim tonom gusli, koji je odjekivao kroz tišinu moje sobe, čak i nakon što sam se probudio. Taj zvuk, ta vibracija, probudila je u meni nešto mnogo starije od mene samog, nešto 🧘🧘🧘…
Retki su oni koji nisu bar jednom u životu osetili onu jezivu, ledenu strepnju dok im se zubi u snu, jedan po jedan, krune i ispadaju iz usta, ostavljajući za sobom prazninu i paniku. To nije tek običan san, već duboko usađeni arhetipski strah koji progovara kroz našu podsvest, često noseći poruke koje uporno ignorišemo 🧘🧘🧘…