Sećam se, kao da je juče bilo, one neprespavane noći kada me je mučio san, ali ne običan, već onaj koji se ureže duboko u sećanje i ne da mira. Probudio sam se sa osećajem težine u grudima, uznemiren i zbunjen, pokušavajući da uhvatim krhke niti onoga što se desilo u mojim snovima. Bio je to onaj tip sna koji te natera da preispitaš sve, da se pitaš šta ti to tvoja podsvest poručuje. Znam taj osećaj, verovatno ga i vi znate. U tim trenucima, često bih pomislio: „Da mi je neko da mi ovo protumači, da mi da ključ, pa makar i bolelo.“
Kada sam prvi put sreo Frojda i Junga (i u početku promašio suštinu)
Pre petnaestak godina, kada sam tek počinjao da se interesujem za ove teme, moj pristup snovima bio je, moram priznati, prilično naivan. Vidite, bio sam mlad, pun neke bujne energije i ubeđen da se sve može racionalno objasniti, skoro pa matematički. Snovi su mi delovali kao neka vrsta mističnog folklora, lepo za priče, ali ne i za ozbiljnu analizu. Prvi put kada sam naleteo na Frojda, to je bilo tokom studentskih dana. Njegove teorije o nesvesnom, o potisnutim željama i o tome kako su snovi „kraljevski put do nesvesnog“, zvučale su mi, iskreno, pomalo skandalozno i previše fokusirano na seksualnost. Svi ti simboli, zmije, pećine… Zvučalo je kao da je svaki san samo maskirana seksualna želja. Moja reakcija? „Ma daj, zar je sve to?“
U to vreme, sećam se da sam imao jedan ponavljajući san, gotovo bizaran, gde bih se uvek nalazio u nekoj staroj, trošnoj kući, i uvek bih pokušavao da pronađem put ka izlazu, ali bi se vrata misteriozno zatvarala. Pokušao sam da primenim Frojda: kuća je telo, vrata su… šta? Zatvorene želje? Bio sam frustriran, jer se interpretacija činila plitkom, a osećaj iz sna se nikako nije gubio. U tom periodu, počeo sam da uviđam da tumačenje snova nije kao rešavanje zagonetke sa jednim, tačnim odgovorom. Bilo je tu nešto dublje, nešto što mi je izmicalo.
Onda je došao Jung. Njegova ideja kolektivnog nesvesnog i arhetipova me je potpuno obuzela. Odjednom, snovi više nisu bili samo moji, lični, potisnuti. Oni su bili deo nečeg mnogo većeg, univerzalnog. Pomisao da postoje univerzalni simboli, slike koje nas povezuju sa celim čovečanstvom, sa prastarim mudrostima, bila je za mene kao da sam dobio potpuno nov par naočara. Više nisam video samo svoj mali, lični svet, već ogroman, prastari okean zajedničkog iskustva. Tu staru kuću iz mog sna, više nisam gledao samo kao na moj dom ili telo, već kao na simbol sopstva, moje duše, a zatvorena vrata kao prepreke na putu individuacije. To je bio trenutak kada sam prestao da sanovnik koristim kao strogi priručnik, već kao mapu za putovanje. Ako ste se ikada pitali o simbolici snova, preporučujem da bacite pogled na online sanovnik, čisto da vidite koliko su simboli raznovrsni.
Moja borba sa starim simbolima: Priča o zmiji i „Aha!“ momentu
Pre nekih deset godina, desilo mi se nešto što je u potpunosti promenilo moj pristup snovima. Bio je to period intenzivne promene u mom životu, nov posao, nova veza, sve se nekako preokrenulo naglavačke. I tada, počeli su da me proganjaju snovi o zmijama. Znam, znam, sanjati zmiju može značiti svašta. U početku sam se prepao. Uvek sam mislio da su zmije simboli izdaje, opasnosti. Klasična priča. I pokušao sam da se držim te interpretacije. Svaki put kad bih sanjao zmiju, probudio bih se uznemiren, sumnjajući u ljude oko sebe, tražeći